Analize
Žene na listi, muškarci na čelu: koliko vredi izborna ravnopravnost?
Na parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 25. oktobar 2026. političke stranke ponovo ističu broj žena među kandidatima. Pojedine se posebno ponose time što su žene u većini na njihovim listama. To jeste podatak koji zaslužuje pažnju, ali ostavlja otvoreno pitanje koliko kandidatkinje učestvuju u donošenju stranačkih odluka i kakvu će moć imati ukoliko budu izabrane. Izveštaj OEBS-a o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini pokazuje zašto se ta razlika ne može svesti na izborni procenat.
Zašto navijamo za nasilje koje gledamo kroz ekran?
U Tirani gore kontejneri, razbijaju se semafori, demonstranti se sukobljavaju s policijom. Na društvenim mrežama deo publike takve snimke dočekuje sa oduševljenjem. Slične reakcije viđali smo tokom protesta u Srbiji, a prošle godine i u Nepalu. Odakle potreba da nasilje posmatramo kao dokaz da se konačno nešto menja? I koliko bismo bili spremni da ga podržimo kada bismo umesto telefona u rukama imali policijski kordon ispred sebe?
Imaš pravo. Ali imaš li novca da ga odbraniš?
Ustav garantuje jednakost pred zakonom, ali odlazak na sud može značiti trošak koji čovek sa prosečnim primanjima teško podnosi. Advokat, takse, veštačenja, izgubljeni radni dani i godine čekanja često određuju koliko je neko zaista sposoban da zaštiti svoja prava. Srbija ima sistem besplatne pravne pomoći. Problem je što mnogi ljudi ni ne znaju da postoji, a neki za njega saznaju kada je već kasno.
Srbija na ivici čega? Polarizacija, politički sukob i mit o građanskom ratu
Politička i društvena polarizacija u Srbiji jeste duboka, ali sama po sebi ne znači da zemlja ide ka građanskom ratu. Tekst analizira odnos između „ćacija“ i „blokadera“, granice njihove stvarne podeljenosti i opasnost da dugotrajni sukob uruši poverenje u sam politički proces.
Šangajska lista: Šta nam rang zaista govori o kvalitetu univerziteta?
Pad Univerziteta u Beogradu ispod prvih 500 ponovo je otvorio pitanje kvaliteta visokog obrazovanja. Minja Petrović analizira šta Šangajska lista zapravo meri, koje univerzitete favorizuje i zašto promena plasmana ne mora da znači i promenu kvaliteta nastave i nauke.
Klimatske promene i njihov uticaj na graditeljsko nasleđe i očuvanje kulturnog identiteta u Srbiji
Od poplava, suša i temperaturnih ekstrema do erozije kamena i nestabilnosti tla, klimatske promene sve direktnije ugrožavaju nepokretno kulturno nasleđe. Rad razmatra kako monitoring, savremene tehnologije, pravna zaštita i uključivanje lokalnih zajednica mogu doprineti očuvanju kulturnog identiteta Srbije.
Svet posle američke dominacije: ko danas zaista ima moć?
Amerika ostaje supersila, ali više nije jedini centar globalne moći. Finansijska, vojna, industrijska i tehnološka snaga danas je raspoređena između više velikih sila.
Patologija normalnosti: Zašto normalni ljudi ne moraju da se reklamiraju kao normalni?
SDP u Novom Pazaru kampanju gradi oko poruka „vrijeme za normalnost“ i „ljudski“. Posle gotovo dve decenije lokalne vlasti, pitanje više nije samo šta ti slogani znače, već zašto se normalnost i ljudskost upravo sada pojavljuju kao nešto što treba politički dokazivati.
Zašto javnost traži osvetu pre nego činjenice
Posle zločina, nesreće ili javnog skandala činjenice stižu sporo, a presude veoma brzo. Bes traži ime, lice i kaznu, dok mediji, društvene mreže i političari često nagrađuju upravo onu verziju događaja koja prva ponudi krivca.
Radili smo bolesni da bismo dočekali penziju. A onda tražimo eliksir mladosti
Godinama se dolazak na posao uprkos bolesti predstavlja kao odgovornost i požrtvovanost. Ali telo ne poznaje radni štaž, a penzija ne može da vrati zdravlje, energiju i godine koje smo potrošili čekajući da život počne kasnije.
Kako emocije oblikuju politički izbor
Birači ne procenjuju političke opcije samo kroz programe, interese i rezultate. Strah, ljutnja, nada i kognitivne pristrasnosti utiču na to koje informacije primećujemo, kome verujemo i kako tumačimo političku stvarnost.
Kafana kao javna soba Balkana
Za kafanskim stolom vekovima su se preplitale politika, posao, muzika, trač, dokolica i svakodnevni poslovi koje danas obavljaju čitave institucije. Kafana je bila jedan od retkih prostora u kojima se društvo moglo videti bez mnogo protokola.
Javni prostor nije neutralan: Kako grafiti mržnje stvaraju zone straha
Grafiti nisu uvek samo trag na zidu. Kada javnim prostorom počnu da dominiraju pozivi na nasilje, nacionalističke poruke, nacistički simboli, homofobija i slavljenje ratnih zločinaca, pitanje više nije estetika grada, već ko u tom gradu može da se kreće bez straha.
Kada kompromis normalizuje ekstrem: Kako se pomera granica prihvatljivog
Kompromis ima smisla dok se traži između pozicija koje mogu da se usaglase. Kada se „umerena sredina“ traži između činjenice i njenog poricanja, ona može da prestane da smiruje sukob i počne da pomera granicu onoga što društvo smatra prihvatljivim.
Klima razgrađuje istoriju: Kako zaštititi kulturno nasleđe Srbije
Od temperaturnih oscilacija i bujičnih poplava do suša i promena vlažnosti, klimatski ekstremi sve direktnije oštećuju spomenike, arheološka nalazišta i istorijske celine u Srbiji. Zaštita nasleđa zato sve više zavisi od podataka, lokalnog monitoringa, novih tehnologija i sposobnosti institucija da reaguju pre nego što šteta postane nepovratna.
Kako nastaje zabluda: od „Srećnih ljudi“ do moralnih prečica
Kako mešanje korelacije i kauzalnosti, od moralizacije siromaštva do procene karaktera, krivice i odgovornosti, može da proizvede stereotipe koji vremenom postaju deo društvenog mišljenja.
Zašto bošnjačke stranke verovatno neće odlučivati o sledećoj Vladi Srbije
Od procene broja bošnjačkih birača i mogućih mandata do političkog mita o „presudnim glasovima“: Emir Bihorac analizira koliko bošnjačke stranke zaista mogu da utiču na formiranje naredne vlasti u Srbiji.
Sve je prolazno, samo je interes večan: kritika depolitizacije
Kritika društva u kojem se politički stavovi proglašavaju opasnim, depolitizacija predstavlja kao vrlina, a lični interes postaje najtrajniji oblik političke moći.
Od krvave šake do muzejskog zida: kako protest proizvodi umetnost
Od Srbije do Pariza, Čilea i Njujorka, protestni pokreti stvaraju slike koje preživljavaju trenutak pobune. Kasnije počinje borba za njihovo značenje, pamćenje i vlasništvo.
Kad država stane iza ekrana
Digitalizacija može da olakša život, ali kada aplikacija, lozinka i internet postanu prećutni uslov za ostvarivanje prava, deo građana ostaje zavisan od tuđe pomoći.
Signal unutar analize
Projektovani broj bošnjačkih birača na narednim parlamentarnim izborima
Prema projekciji Emira Bihorca, na narednim parlamentarnim izborima u Srbiji moglo bi da glasa oko 67.000 birača bošnjačke nacionalnosti. Broj predstavlja srednju vrednost autorskog procenjenog raspona i koristi se kao polazna osnova za računanje mogućeg broja mandata bošnjačkih političkih lista.
Otvori kontekstInternet u domaćinstvima
U 2025. godini 90,1% domaćinstava u Republici Srbiji imalo je internet priključak, 1,3 procentna poena više nego godinu ranije.
Otvori kontekst2024. bila je najtoplija godina u Srbiji od 1951.
Prosečna temperatura vazduha u Srbiji tokom 2024. iznosila je 13,3 °C, čime je to bila najtoplija godina u zemlji od početka ovog niza merenja 1951. godine. Odstupanje od proseka za period 1991–2020. iznosilo je +2,3 °C. Ovakav trend zagrevanja menja i uslove kojima su izloženi spomenici, istorijske građevine i drugi oblici nepokretnog kulturnog nasleđa.
Otvori kontekstOgorčenje povećava spremnost da se dezinformacija deli bez čitanja
Istraživanje objavljeno u časopisu Science pokazalo je da dezinformacije češće izazivaju moralno ogorčenje od sadržaja iz pouzdanih izvora. Korisnici su bili spremniji da dele dezinformacije koje izazivaju ogorčenje, uključujući i slučajeve u kojima prethodno nisu otvorili i pročitali sadržaj.
Otvori kontekst