Politika
Tematska stranica koja na jednom mestu okuplja reportaže, analize, intervjue i urednički kontekst oko iste priče.
U susret izborima za BNV: Demokratija i pluralizam ispred jedinstva, autoriteta, partija i projekata
Uoči izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće, Emir Bihorac preispituje pristupe bošnjačkih političkih stranaka i predlaže drugačiji model: nadstranačko, sekularno i pluralističko Vijeće koje čuva naslijeđe Sandžaka i štiti interese svih Bošnjaka.
Zašto navijamo za nasilje koje gledamo kroz ekran?
U Tirani gore kontejneri, razbijaju se semafori, demonstranti se sukobljavaju s policijom. Na društvenim mrežama deo publike takve snimke dočekuje sa oduševljenjem. Slične reakcije viđali smo tokom protesta u Srbiji, a prošle godine i u Nepalu. Odakle potreba da nasilje posmatramo kao dokaz da se konačno nešto menja? I koliko bismo bili spremni da ga podržimo kada bismo umesto telefona u rukama imali policijski kordon ispred sebe?
Od leve forme do desnog sadržaja: Paradoks studentskog pokreta
Studentski pokret vratio je plenume, direktnu demokratiju i kolektivno odlučivanje u politički život Srbije. Međutim, Emir Bihorac postavlja pitanje zašto su iz takvog modela izostale teme radničkih prava, klasnih odnosa i ekonomske demokratije. Analizira kako pokret koji koristi metode tradicionalno povezane sa levicom može suziti prostor za njen razvoj i kakve posledice to može imati po demokratiju.
Srbija na ivici čega? Polarizacija, politički sukob i mit o građanskom ratu
Politička i društvena polarizacija u Srbiji jeste duboka, ali sama po sebi ne znači da zemlja ide ka građanskom ratu. Tekst analizira odnos između „ćacija“ i „blokadera“, granice njihove stvarne podeljenosti i opasnost da dugotrajni sukob uruši poverenje u sam politički proces.
Od lojalnosti ka pravilima: Kako prekinuti politiku ličnih odnosa
Od Habzburškog i Osmanskog carstva do Tita, Vučića, Studentske liste i Evropske unije, Emir Bihorac prati istorijske korene političke kulture u kojoj lična i kolektivna lojalnost često ostaju jače od institucija i pravila.
Pobednik se vratio na Terazije, ovog puta sa studentskom kutijom
Skoro vek nakon što je Ivan Meštrović zamislio Pobednika za Terazije, njegova studentska verzija prošla je kroz centar Beograda na putu od Rektorata do Republičke izborne komisije. Figura koja je nekada predstavljala vojnu pobedu ovog puta držala je kutiju sa natpisom „Studenti pobeđuju“. Iza tog prizora postoji mnogo više od dobrog kadra.
Zašto je Srbija država, a ostale države su bivše jugoslovenske republike?
Od sukcesije SFRJ i članstva u Ujedinjenim nacijama do političkog sećanja i odnosa prema susedima, Emir Bihorac piše o tome zašto se u Srbiji druge države regiona često posmatraju kao „bivše jugoslovenske republike“, dok se Srbija predstavlja kao država koja je jednostavno nastavila da postoji.
Dvadeset minuta ljudskosti
Šta se dogodi kada se nepoznati ljudi na dvadeset minuta prestanu gledati kao političke kategorije, profile i pripadnike „druge strane“ i jednostavno zaplešu zajedno? Jedan berlinski ulični performans otvara mnogo veće pitanje: koliko su nam za društvo potrebni prostori u kojima možemo da budemo zajedno bez rasprave, kupovine i neprijatelja.
Patologija normalnosti: Zašto normalni ljudi ne moraju da se reklamiraju kao normalni?
SDP u Novom Pazaru kampanju gradi oko poruka „vrijeme za normalnost“ i „ljudski“. Posle gotovo dve decenije lokalne vlasti, pitanje više nije samo šta ti slogani znače, već zašto se normalnost i ljudskost upravo sada pojavljuju kao nešto što treba politički dokazivati.
Zašto javnost traži osvetu pre nego činjenice
Posle zločina, nesreće ili javnog skandala činjenice stižu sporo, a presude veoma brzo. Bes traži ime, lice i kaznu, dok mediji, društvene mreže i političari često nagrađuju upravo onu verziju događaja koja prva ponudi krivca.
Kako emocije oblikuju politički izbor
Birači ne procenjuju političke opcije samo kroz programe, interese i rezultate. Strah, ljutnja, nada i kognitivne pristrasnosti utiču na to koje informacije primećujemo, kome verujemo i kako tumačimo političku stvarnost.
Javni prostor nije neutralan: Kako grafiti mržnje stvaraju zone straha
Grafiti nisu uvek samo trag na zidu. Kada javnim prostorom počnu da dominiraju pozivi na nasilje, nacionalističke poruke, nacistički simboli, homofobija i slavljenje ratnih zločinaca, pitanje više nije estetika grada, već ko u tom gradu može da se kreće bez straha.
Kada kompromis normalizuje ekstrem: Kako se pomera granica prihvatljivog
Kompromis ima smisla dok se traži između pozicija koje mogu da se usaglase. Kada se „umerena sredina“ traži između činjenice i njenog poricanja, ona može da prestane da smiruje sukob i počne da pomera granicu onoga što društvo smatra prihvatljivim.
Zašto bošnjačke stranke verovatno neće odlučivati o sledećoj Vladi Srbije
Od procene broja bošnjačkih birača i mogućih mandata do političkog mita o „presudnim glasovima“: Emir Bihorac analizira koliko bošnjačke stranke zaista mogu da utiču na formiranje naredne vlasti u Srbiji.
Sve je prolazno, samo je interes večan: kritika depolitizacije
Kritika društva u kojem se politički stavovi proglašavaju opasnim, depolitizacija predstavlja kao vrlina, a lični interes postaje najtrajniji oblik političke moći.
Umor kao politička činjenica
Zašto ljudi nisu apatični jer ih “nije briga”, nego jer su iscrpljeni. Umor kao idealno tlo za manipulaciju.