Društvo
Tematska stranica koja na jednom mestu okuplja reportaže, analize, intervjue i urednički kontekst oko iste priče.
Zašto navijamo za nasilje koje gledamo kroz ekran?
U Tirani gore kontejneri, razbijaju se semafori, demonstranti se sukobljavaju s policijom. Na društvenim mrežama deo publike takve snimke dočekuje sa oduševljenjem. Slične reakcije viđali smo tokom protesta u Srbiji, a prošle godine i u Nepalu. Odakle potreba da nasilje posmatramo kao dokaz da se konačno nešto menja? I koliko bismo bili spremni da ga podržimo kada bismo umesto telefona u rukama imali policijski kordon ispred sebe?
Imaš pravo. Ali imaš li novca da ga odbraniš?
Ustav garantuje jednakost pred zakonom, ali odlazak na sud može značiti trošak koji čovek sa prosečnim primanjima teško podnosi. Advokat, takse, veštačenja, izgubljeni radni dani i godine čekanja često određuju koliko je neko zaista sposoban da zaštiti svoja prava. Srbija ima sistem besplatne pravne pomoći. Problem je što mnogi ljudi ni ne znaju da postoji, a neki za njega saznaju kada je već kasno.
Od leve forme do desnog sadržaja: Paradoks studentskog pokreta
Studentski pokret vratio je plenume, direktnu demokratiju i kolektivno odlučivanje u politički život Srbije. Međutim, Emir Bihorac postavlja pitanje zašto su iz takvog modela izostale teme radničkih prava, klasnih odnosa i ekonomske demokratije. Analizira kako pokret koji koristi metode tradicionalno povezane sa levicom može suziti prostor za njen razvoj i kakve posledice to može imati po demokratiju.
Ko je rekao da 21. vek mora biti bolji?
Ratovi, siromaštvo, nasilje, diskriminacija, ljudi bez vode i struje. Svaki put kada se dogodi nešto što smatramo nedopustivim, neko će gotovo sigurno izgovoriti: „Zar je moguće da se ovo dešava u 21. veku?“ Ta rečenica otkriva koliko smo navikli da verujemo u napredak koji bi trebalo da dolazi sam od sebe. Ali istorija nema obavezu da bude bolja samo zato što smo promenili datum.
Srbija na ivici čega? Polarizacija, politički sukob i mit o građanskom ratu
Politička i društvena polarizacija u Srbiji jeste duboka, ali sama po sebi ne znači da zemlja ide ka građanskom ratu. Tekst analizira odnos između „ćacija“ i „blokadera“, granice njihove stvarne podeljenosti i opasnost da dugotrajni sukob uruši poverenje u sam politički proces.
Od samokritike do civilizacije: Kako se društva menjaju kada nauče da preispituju sebe
Emir Bihorac piše o samokritici kao civilizacijskoj veštini i o društvima koja mnogo lakše pronalaze spoljnog krivca nego sopstvenu odgovornost. Kroz primere Beograda i Sandžaka, univerziteta, politike i verskih institucija, tekst prati jaz između znanja, pravila i njihove stvarne primene.
Bošnjaci između funkcionalnosti i moralnog odgoja
Polazeći od Kanta, islamske tradicije i savremenog položaja Bošnjaka, Emir Bihorac razmatra odnos između funkcionalnih institucija i moralnog odgoja pojedinca, problem života između dva modela i pitanje koji bi društveni pravac Bošnjaci, posebno u Sandžaku, trebalo da izaberu.
Pobednik se vratio na Terazije, ovog puta sa studentskom kutijom
Skoro vek nakon što je Ivan Meštrović zamislio Pobednika za Terazije, njegova studentska verzija prošla je kroz centar Beograda na putu od Rektorata do Republičke izborne komisije. Figura koja je nekada predstavljala vojnu pobedu ovog puta držala je kutiju sa natpisom „Studenti pobeđuju“. Iza tog prizora postoji mnogo više od dobrog kadra.
Dvadeset minuta ljudskosti
Šta se dogodi kada se nepoznati ljudi na dvadeset minuta prestanu gledati kao političke kategorije, profile i pripadnike „druge strane“ i jednostavno zaplešu zajedno? Jedan berlinski ulični performans otvara mnogo veće pitanje: koliko su nam za društvo potrebni prostori u kojima možemo da budemo zajedno bez rasprave, kupovine i neprijatelja.
Patologija normalnosti: Zašto normalni ljudi ne moraju da se reklamiraju kao normalni?
SDP u Novom Pazaru kampanju gradi oko poruka „vrijeme za normalnost“ i „ljudski“. Posle gotovo dve decenije lokalne vlasti, pitanje više nije samo šta ti slogani znače, već zašto se normalnost i ljudskost upravo sada pojavljuju kao nešto što treba politički dokazivati.
Zašto javnost traži osvetu pre nego činjenice
Posle zločina, nesreće ili javnog skandala činjenice stižu sporo, a presude veoma brzo. Bes traži ime, lice i kaznu, dok mediji, društvene mreže i političari često nagrađuju upravo onu verziju događaja koja prva ponudi krivca.
Radili smo bolesni da bismo dočekali penziju. A onda tražimo eliksir mladosti
Godinama se dolazak na posao uprkos bolesti predstavlja kao odgovornost i požrtvovanost. Ali telo ne poznaje radni štaž, a penzija ne može da vrati zdravlje, energiju i godine koje smo potrošili čekajući da život počne kasnije.
Kako emocije oblikuju politički izbor
Birači ne procenjuju političke opcije samo kroz programe, interese i rezultate. Strah, ljutnja, nada i kognitivne pristrasnosti utiču na to koje informacije primećujemo, kome verujemo i kako tumačimo političku stvarnost.
Kafana kao javna soba Balkana
Za kafanskim stolom vekovima su se preplitale politika, posao, muzika, trač, dokolica i svakodnevni poslovi koje danas obavljaju čitave institucije. Kafana je bila jedan od retkih prostora u kojima se društvo moglo videti bez mnogo protokola.
Javni prostor nije neutralan: Kako grafiti mržnje stvaraju zone straha
Grafiti nisu uvek samo trag na zidu. Kada javnim prostorom počnu da dominiraju pozivi na nasilje, nacionalističke poruke, nacistički simboli, homofobija i slavljenje ratnih zločinaca, pitanje više nije estetika grada, već ko u tom gradu može da se kreće bez straha.
Kada kompromis normalizuje ekstrem: Kako se pomera granica prihvatljivog
Kompromis ima smisla dok se traži između pozicija koje mogu da se usaglase. Kada se „umerena sredina“ traži između činjenice i njenog poricanja, ona može da prestane da smiruje sukob i počne da pomera granicu onoga što društvo smatra prihvatljivim.
Beli mantil i „Životinjska farma“: Ko brine o onima koji brinu o nama?
Lekari svakodnevno pitaju druge kako su, dok sopstveni umor, bolest i emocionalno opterećenje često ostaju neizgovoreni. Kroz lično iskustvo i Orvelovog Boksera, tekst otvara pitanje koliko dugo požrtvovanost može da se predstavlja kao profesionalna vrlina pre nego što postane teret za čoveka u belom mantilu.
Klima razgrađuje istoriju: Kako zaštititi kulturno nasleđe Srbije
Od temperaturnih oscilacija i bujičnih poplava do suša i promena vlažnosti, klimatski ekstremi sve direktnije oštećuju spomenike, arheološka nalazišta i istorijske celine u Srbiji. Zaštita nasleđa zato sve više zavisi od podataka, lokalnog monitoringa, novih tehnologija i sposobnosti institucija da reaguju pre nego što šteta postane nepovratna.
Kako nastaje zabluda: od „Srećnih ljudi“ do moralnih prečica
Kako mešanje korelacije i kauzalnosti, od moralizacije siromaštva do procene karaktera, krivice i odgovornosti, može da proizvede stereotipe koji vremenom postaju deo društvenog mišljenja.
Poluistina kao nova norma
Zašto laž više nije potrebna. Kako se govori dovoljno tačno da se ne laže, a dovoljno nepotpuno da se manipuliše.
Umor kao politička činjenica
Zašto ljudi nisu apatični jer ih “nije briga”, nego jer su iscrpljeni. Umor kao idealno tlo za manipulaciju.
Buka bez smisla
Kako smo došli do toga da svi imaju stav, ali malo ko ima kriterijum. Mediji, mreže, večiti sukob, stalna hitnost.