Arhiva
Ovde publikacija postaje arhiva: svaki objavljen tekst ostaje pretraživ, filtriran i urednički čitljiv.
Pretraži tekstove
Iz arhive izdvajamo
Žene na listi, muškarci na čelu: koliko vredi izborna ravnopravnost?
Na parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 25. oktobar 2026. političke stranke ponovo ističu broj žena među kandidatima. Pojedine se posebno ponose time što su žene u većini na njihovim listama. To jeste podatak koji zaslužuje pažnju, ali ostavlja otvoreno pitanje koliko kandidatkinje učestvuju u donošenju stranačkih odluka i kakvu će moć imati ukoliko budu izabrane. Izveštaj OEBS-a o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini pokazuje zašto se ta razlika ne može svesti na izborni procenat.
U susret izborima za BNV: Demokratija i pluralizam ispred jedinstva, autoriteta, partija i projekata
Uoči izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće, Emir Bihorac preispituje pristupe bošnjačkih političkih stranaka i predlaže drugačiji model: nadstranačko, sekularno i pluralističko Vijeće koje čuva naslijeđe Sandžaka i štiti interese svih Bošnjaka.
Pronađeno: 39
Čuvari beznađa: Kako je SDA došla do mogućeg nestanka sa političke scene
Od nekadašnjeg političkog pokreta koji je okupljao gotovo sve Bošnjake u Sandžaku do trećeplasirane bošnjačke stranke, Emir Bihorac analizira kako su autoritarnost, gubitak poverenja birača, slabljenje u Novom Pazaru i BNV-u i istrošenost političkog narativa doveli SDA Sandžaka u jednu od najtežih pozicija od njenog osnivanja.
Zašto je Srbija država, a ostale države su bivše jugoslovenske republike?
Od sukcesije SFRJ i članstva u Ujedinjenim nacijama do političkog sećanja i odnosa prema susedima, Emir Bihorac piše o tome zašto se u Srbiji druge države regiona često posmatraju kao „bivše jugoslovenske republike“, dok se Srbija predstavlja kao država koja je jednostavno nastavila da postoji.
Dvadeset minuta ljudskosti
Šta se dogodi kada se nepoznati ljudi na dvadeset minuta prestanu gledati kao političke kategorije, profile i pripadnike „druge strane“ i jednostavno zaplešu zajedno? Jedan berlinski ulični performans otvara mnogo veće pitanje: koliko su nam za društvo potrebni prostori u kojima možemo da budemo zajedno bez rasprave, kupovine i neprijatelja.
Klimatske promene i njihov uticaj na graditeljsko nasleđe i očuvanje kulturnog identiteta u Srbiji
Od poplava, suša i temperaturnih ekstrema do erozije kamena i nestabilnosti tla, klimatske promene sve direktnije ugrožavaju nepokretno kulturno nasleđe. Rad razmatra kako monitoring, savremene tehnologije, pravna zaštita i uključivanje lokalnih zajednica mogu doprineti očuvanju kulturnog identiteta Srbije.
Svet posle američke dominacije: ko danas zaista ima moć?
Amerika ostaje supersila, ali više nije jedini centar globalne moći. Finansijska, vojna, industrijska i tehnološka snaga danas je raspoređena između više velikih sila.
Patologija normalnosti: Zašto normalni ljudi ne moraju da se reklamiraju kao normalni?
SDP u Novom Pazaru kampanju gradi oko poruka „vrijeme za normalnost“ i „ljudski“. Posle gotovo dve decenije lokalne vlasti, pitanje više nije samo šta ti slogani znače, već zašto se normalnost i ljudskost upravo sada pojavljuju kao nešto što treba politički dokazivati.
Zašto javnost traži osvetu pre nego činjenice
Posle zločina, nesreće ili javnog skandala činjenice stižu sporo, a presude veoma brzo. Bes traži ime, lice i kaznu, dok mediji, društvene mreže i političari često nagrađuju upravo onu verziju događaja koja prva ponudi krivca.
Radili smo bolesni da bismo dočekali penziju. A onda tražimo eliksir mladosti
Godinama se dolazak na posao uprkos bolesti predstavlja kao odgovornost i požrtvovanost. Ali telo ne poznaje radni štaž, a penzija ne može da vrati zdravlje, energiju i godine koje smo potrošili čekajući da život počne kasnije.
Kako emocije oblikuju politički izbor
Birači ne procenjuju političke opcije samo kroz programe, interese i rezultate. Strah, ljutnja, nada i kognitivne pristrasnosti utiču na to koje informacije primećujemo, kome verujemo i kako tumačimo političku stvarnost.
Kafana kao javna soba Balkana
Za kafanskim stolom vekovima su se preplitale politika, posao, muzika, trač, dokolica i svakodnevni poslovi koje danas obavljaju čitave institucije. Kafana je bila jedan od retkih prostora u kojima se društvo moglo videti bez mnogo protokola.
Javni prostor nije neutralan: Kako grafiti mržnje stvaraju zone straha
Grafiti nisu uvek samo trag na zidu. Kada javnim prostorom počnu da dominiraju pozivi na nasilje, nacionalističke poruke, nacistički simboli, homofobija i slavljenje ratnih zločinaca, pitanje više nije estetika grada, već ko u tom gradu može da se kreće bez straha.
Kada kompromis normalizuje ekstrem: Kako se pomera granica prihvatljivog
Kompromis ima smisla dok se traži između pozicija koje mogu da se usaglase. Kada se „umerena sredina“ traži između činjenice i njenog poricanja, ona može da prestane da smiruje sukob i počne da pomera granicu onoga što društvo smatra prihvatljivim.