Arhiva
Ovde publikacija postaje arhiva: svaki objavljen tekst ostaje pretraživ, filtriran i urednički čitljiv.
Pretraži tekstove
Iz arhive izdvajamo
Žene na listi, muškarci na čelu: koliko vredi izborna ravnopravnost?
Na parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 25. oktobar 2026. političke stranke ponovo ističu broj žena među kandidatima. Pojedine se posebno ponose time što su žene u većini na njihovim listama. To jeste podatak koji zaslužuje pažnju, ali ostavlja otvoreno pitanje koliko kandidatkinje učestvuju u donošenju stranačkih odluka i kakvu će moć imati ukoliko budu izabrane. Izveštaj OEBS-a o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini pokazuje zašto se ta razlika ne može svesti na izborni procenat.
Zašto navijamo za nasilje koje gledamo kroz ekran?
U Tirani gore kontejneri, razbijaju se semafori, demonstranti se sukobljavaju s policijom. Na društvenim mrežama deo publike takve snimke dočekuje sa oduševljenjem. Slične reakcije viđali smo tokom protesta u Srbiji, a prošle godine i u Nepalu. Odakle potreba da nasilje posmatramo kao dokaz da se konačno nešto menja? I koliko bismo bili spremni da ga podržimo kada bismo umesto telefona u rukama imali policijski kordon ispred sebe?
Pronađeno: 16
Žene na listi, muškarci na čelu: koliko vredi izborna ravnopravnost?
Na parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 25. oktobar 2026. političke stranke ponovo ističu broj žena među kandidatima. Pojedine se posebno ponose time što su žene u većini na njihovim listama. To jeste podatak koji zaslužuje pažnju, ali ostavlja otvoreno pitanje koliko kandidatkinje učestvuju u donošenju stranačkih odluka i kakvu će moć imati ukoliko budu izabrane. Izveštaj OEBS-a o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini pokazuje zašto se ta razlika ne može svesti na izborni procenat.
Zašto navijamo za nasilje koje gledamo kroz ekran?
U Tirani gore kontejneri, razbijaju se semafori, demonstranti se sukobljavaju s policijom. Na društvenim mrežama deo publike takve snimke dočekuje sa oduševljenjem. Slične reakcije viđali smo tokom protesta u Srbiji, a prošle godine i u Nepalu. Odakle potreba da nasilje posmatramo kao dokaz da se konačno nešto menja? I koliko bismo bili spremni da ga podržimo kada bismo umesto telefona u rukama imali policijski kordon ispred sebe?
Imaš pravo. Ali imaš li novca da ga odbraniš?
Ustav garantuje jednakost pred zakonom, ali odlazak na sud može značiti trošak koji čovek sa prosečnim primanjima teško podnosi. Advokat, takse, veštačenja, izgubljeni radni dani i godine čekanja često određuju koliko je neko zaista sposoban da zaštiti svoja prava. Srbija ima sistem besplatne pravne pomoći. Problem je što mnogi ljudi ni ne znaju da postoji, a neki za njega saznaju kada je već kasno.
Ko je rekao da 21. vek mora biti bolji?
Ratovi, siromaštvo, nasilje, diskriminacija, ljudi bez vode i struje. Svaki put kada se dogodi nešto što smatramo nedopustivim, neko će gotovo sigurno izgovoriti: „Zar je moguće da se ovo dešava u 21. veku?“ Ta rečenica otkriva koliko smo navikli da verujemo u napredak koji bi trebalo da dolazi sam od sebe. Ali istorija nema obavezu da bude bolja samo zato što smo promenili datum.
Pobednik se vratio na Terazije, ovog puta sa studentskom kutijom
Skoro vek nakon što je Ivan Meštrović zamislio Pobednika za Terazije, njegova studentska verzija prošla je kroz centar Beograda na putu od Rektorata do Republičke izborne komisije. Figura koja je nekada predstavljala vojnu pobedu ovog puta držala je kutiju sa natpisom „Studenti pobeđuju“. Iza tog prizora postoji mnogo više od dobrog kadra.
Svet posle američke dominacije: ko danas zaista ima moć?
Amerika ostaje supersila, ali više nije jedini centar globalne moći. Finansijska, vojna, industrijska i tehnološka snaga danas je raspoređena između više velikih sila.
Zašto javnost traži osvetu pre nego činjenice
Posle zločina, nesreće ili javnog skandala činjenice stižu sporo, a presude veoma brzo. Bes traži ime, lice i kaznu, dok mediji, društvene mreže i političari često nagrađuju upravo onu verziju događaja koja prva ponudi krivca.
Kafana kao javna soba Balkana
Za kafanskim stolom vekovima su se preplitale politika, posao, muzika, trač, dokolica i svakodnevni poslovi koje danas obavljaju čitave institucije. Kafana je bila jedan od retkih prostora u kojima se društvo moglo videti bez mnogo protokola.
Od krvave šake do muzejskog zida: kako protest proizvodi umetnost
Od Srbije do Pariza, Čilea i Njujorka, protestni pokreti stvaraju slike koje preživljavaju trenutak pobune. Kasnije počinje borba za njihovo značenje, pamćenje i vlasništvo.
Kad država stane iza ekrana
Digitalizacija može da olakša život, ali kada aplikacija, lozinka i internet postanu prećutni uslov za ostvarivanje prava, deo građana ostaje zavisan od tuđe pomoći.
Poluistina kao nova norma
Zašto laž više nije potrebna. Kako se govori dovoljno tačno da se ne laže, a dovoljno nepotpuno da se manipuliše.
Umor kao politička činjenica
Zašto ljudi nisu apatični jer ih “nije briga”, nego jer su iscrpljeni. Umor kao idealno tlo za manipulaciju.