Arhiva
Ovde publikacija postaje arhiva: svaki objavljen tekst ostaje pretraživ, filtriran i urednički čitljiv.
Pretraži tekstove
Iz arhive izdvajamo
Žene na listi, muškarci na čelu: koliko vredi izborna ravnopravnost?
Na parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 25. oktobar 2026. političke stranke ponovo ističu broj žena među kandidatima. Pojedine se posebno ponose time što su žene u većini na njihovim listama. To jeste podatak koji zaslužuje pažnju, ali ostavlja otvoreno pitanje koliko kandidatkinje učestvuju u donošenju stranačkih odluka i kakvu će moć imati ukoliko budu izabrane. Izveštaj OEBS-a o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini pokazuje zašto se ta razlika ne može svesti na izborni procenat.
U susret izborima za BNV: Demokratija i pluralizam ispred jedinstva, autoriteta, partija i projekata
Uoči izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće, Emir Bihorac preispituje pristupe bošnjačkih političkih stranaka i predlaže drugačiji model: nadstranačko, sekularno i pluralističko Vijeće koje čuva naslijeđe Sandžaka i štiti interese svih Bošnjaka.
Pronađeno: 39
Žene na listi, muškarci na čelu: koliko vredi izborna ravnopravnost?
Na parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 25. oktobar 2026. političke stranke ponovo ističu broj žena među kandidatima. Pojedine se posebno ponose time što su žene u većini na njihovim listama. To jeste podatak koji zaslužuje pažnju, ali ostavlja otvoreno pitanje koliko kandidatkinje učestvuju u donošenju stranačkih odluka i kakvu će moć imati ukoliko budu izabrane. Izveštaj OEBS-a o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini pokazuje zašto se ta razlika ne može svesti na izborni procenat.
U susret izborima za BNV: Demokratija i pluralizam ispred jedinstva, autoriteta, partija i projekata
Uoči izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće, Emir Bihorac preispituje pristupe bošnjačkih političkih stranaka i predlaže drugačiji model: nadstranačko, sekularno i pluralističko Vijeće koje čuva naslijeđe Sandžaka i štiti interese svih Bošnjaka.
Zašto navijamo za nasilje koje gledamo kroz ekran?
U Tirani gore kontejneri, razbijaju se semafori, demonstranti se sukobljavaju s policijom. Na društvenim mrežama deo publike takve snimke dočekuje sa oduševljenjem. Slične reakcije viđali smo tokom protesta u Srbiji, a prošle godine i u Nepalu. Odakle potreba da nasilje posmatramo kao dokaz da se konačno nešto menja? I koliko bismo bili spremni da ga podržimo kada bismo umesto telefona u rukama imali policijski kordon ispred sebe?
Imaš pravo. Ali imaš li novca da ga odbraniš?
Ustav garantuje jednakost pred zakonom, ali odlazak na sud može značiti trošak koji čovek sa prosečnim primanjima teško podnosi. Advokat, takse, veštačenja, izgubljeni radni dani i godine čekanja često određuju koliko je neko zaista sposoban da zaštiti svoja prava. Srbija ima sistem besplatne pravne pomoći. Problem je što mnogi ljudi ni ne znaju da postoji, a neki za njega saznaju kada je već kasno.
Od leve forme do desnog sadržaja: Paradoks studentskog pokreta
Studentski pokret vratio je plenume, direktnu demokratiju i kolektivno odlučivanje u politički život Srbije. Međutim, Emir Bihorac postavlja pitanje zašto su iz takvog modela izostale teme radničkih prava, klasnih odnosa i ekonomske demokratije. Analizira kako pokret koji koristi metode tradicionalno povezane sa levicom može suziti prostor za njen razvoj i kakve posledice to može imati po demokratiju.
Ko je rekao da 21. vek mora biti bolji?
Ratovi, siromaštvo, nasilje, diskriminacija, ljudi bez vode i struje. Svaki put kada se dogodi nešto što smatramo nedopustivim, neko će gotovo sigurno izgovoriti: „Zar je moguće da se ovo dešava u 21. veku?“ Ta rečenica otkriva koliko smo navikli da verujemo u napredak koji bi trebalo da dolazi sam od sebe. Ali istorija nema obavezu da bude bolja samo zato što smo promenili datum.
Srbija na ivici čega? Polarizacija, politički sukob i mit o građanskom ratu
Politička i društvena polarizacija u Srbiji jeste duboka, ali sama po sebi ne znači da zemlja ide ka građanskom ratu. Tekst analizira odnos između „ćacija“ i „blokadera“, granice njihove stvarne podeljenosti i opasnost da dugotrajni sukob uruši poverenje u sam politički proces.
Od samokritike do civilizacije: Kako se društva menjaju kada nauče da preispituju sebe
Emir Bihorac piše o samokritici kao civilizacijskoj veštini i o društvima koja mnogo lakše pronalaze spoljnog krivca nego sopstvenu odgovornost. Kroz primere Beograda i Sandžaka, univerziteta, politike i verskih institucija, tekst prati jaz između znanja, pravila i njihove stvarne primene.
Šangajska lista: Šta nam rang zaista govori o kvalitetu univerziteta?
Pad Univerziteta u Beogradu ispod prvih 500 ponovo je otvorio pitanje kvaliteta visokog obrazovanja. Minja Petrović analizira šta Šangajska lista zapravo meri, koje univerzitete favorizuje i zašto promena plasmana ne mora da znači i promenu kvaliteta nastave i nauke.
Od lojalnosti ka pravilima: Kako prekinuti politiku ličnih odnosa
Od Habzburškog i Osmanskog carstva do Tita, Vučića, Studentske liste i Evropske unije, Emir Bihorac prati istorijske korene političke kulture u kojoj lična i kolektivna lojalnost često ostaju jače od institucija i pravila.
Bošnjaci između funkcionalnosti i moralnog odgoja
Polazeći od Kanta, islamske tradicije i savremenog položaja Bošnjaka, Emir Bihorac razmatra odnos između funkcionalnih institucija i moralnog odgoja pojedinca, problem života između dva modela i pitanje koji bi društveni pravac Bošnjaci, posebno u Sandžaku, trebalo da izaberu.
Pobednik se vratio na Terazije, ovog puta sa studentskom kutijom
Skoro vek nakon što je Ivan Meštrović zamislio Pobednika za Terazije, njegova studentska verzija prošla je kroz centar Beograda na putu od Rektorata do Republičke izborne komisije. Figura koja je nekada predstavljala vojnu pobedu ovog puta držala je kutiju sa natpisom „Studenti pobeđuju“. Iza tog prizora postoji mnogo više od dobrog kadra.