Grafiti mržnje: kada zid postane poruka straha

Mural „Kad se vojska na Kosovo vrati“ u Beogradu. Poruka koja zauzima veliki deo javnog prostora povezuje savremenu političku poruku sa ratnim nasleđem Kosova.

Jedna od verzija slogana „Kad se vojska na Kosovo vrati“, poruke koja se poslednjih godina pojavljivala na zidovima u više gradova Srbije i povezivala savremeni nacionalistički diskurs sa ratnim nasleđem Kosova.

Mural koji je u pratećem tekstu Avangarde predstavljen kao mural Ratka Mladića u Njegoševoj ulici. Ovakvi portreti u javnom prostoru postali su jedno od najvidljivijih mesta sukoba oko ratnog nasleđa, odgovornosti i kulture sećanja u Srbiji.

Grafit kojim se negira genocid u Srebrenici. Poruka u javnom prostoru pokazuje kako se ratni revizionizam iz političkog i medijskog diskursa prenosi na zidove koje ljudi svakodnevno prolaze.

Natpis koji tvrdi da je „jedini genocid na Balkanu bio nad Srbima“. Ovakve poruke u javnom prostoru prebacuju spor o ratnim činjenicama i odgovornosti na fasade i ulice, gde postaju deo svakodnevnog okruženja.

Antimuslimanski grafit koji otvoreno preti smrću muslimanima i poruku povezuje sa imenom Ratka Mladića. Primer pokazuje kako govor mržnje u javnom prostoru može preći iz uvrede u direktnu pretnju prema čitavoj grupi ljudi.

Grafit sa otvorenom pretnjom prema Turcima, uz broj 1389 kao referencu na Kosovsku bitku. Poruka pokazuje kako se istorijski simboli mogu koristiti za prenošenje savremene etničke mržnje u javnom prostoru.

Anti-turska uvreda ispisana uz stencil portret na zidu. Ovakve poruke pretvaraju etničku pripadnost u metu ponižavanja i ostavljaju govor mržnje vidljivim u prostoru koji svi koriste.

Antimigrantski grafit koji ljude svodi na otpad i poručuje da im nema mesta u zajedničkom prostoru. Dehumanizujući jezik je jedan od načina na koji se neprijateljstvo prema migrantima normalizuje u svakodnevnom okruženju.

Poruke „Srbija Srbima“ i „Napolje sa pederima“ spajaju etničko isključivanje i homofobiju na istoj fasadi. Javni prostor tako postaje mesto na kojem se vrlo direktno poručuje ko se smatra poželjnim, a kome se osporava pripadnost zajednici.

Grafit koji poziva na smrt LGBT osoba i Jevreja, uz nacističku simboliku. Ovde govor mržnje prelazi u neposrednu pretnju prema grupama ljudi označenim seksualnom orijentacijom i verskim ili etničkim identitetom.

Neonacistički grafiti sa svastikama, oznakama 14/88 i natpisom „Nazi Zone“. Ekstremistička simbolika ovde nije skrivena u kodovima dostupnim samo malom krugu ljudi, već otvoreno zauzima javni prostor.

Lične uvrede ispisane na pločniku pokazuju još jedan način na koji se javni prostor koristi za javno prozivanje, ponižavanje i targetiranje pojedinaca.

Intervencija na muralu pred okupljenim građanima. Fotografija pokazuje drugu stranu borbe oko javnog prostora: poruke na zidovima mogu biti prekrivene, uklonjene ili osporene, a pitanje ko odlučuje šta ostaje vidljivo postaje deo šireg političkog sukoba.