Berina Škrijelj je doktorka medicine i specijalizantkinja maksilofacijalne hirurgije. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2024. godine, a tokom studija bila je studentkinja-demonstratorka na Institutu za anatomiju „Niko Miljanić“, gde je učestvovala u praktičnoj nastavi i radu sa mlađim studentima medicine.
Kliničko iskustvo sticala je u Urgentnom centru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, gde je bila angažovana u oblasti maksilofacijalne hirurgije i učestvovala u radu sa pacijentima u urgentnim i postoperativnim uslovima. Od 2025. radi kao lekarka opšte medicine u Domu zdravlja Zemun, dok istovremeno pohađa specijalizaciju iz maksilofacijalne hirurgije na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.
Njen profesionalni interes ne završava se na kliničkom radu. Posebno je zanimaju dostojanstvo pacijenata, jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, zdravstvena pismenost, profesionalna etika i način na koji komunikacija između pacijenata, lekara i institucija utiče na kvalitet zdravstvene zaštite. Iskustvo u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i urgentnoj medicini omogućilo joj je da zdravstveni sistem posmatra iz različitih perspektiva, od prevencije i dugoročnog odnosa sa pacijentima do složenih hitnih stanja.
Još tokom srednje škole bila je aktivna u organizaciji Mladi ambasadori u Novom Pazaru, gde je kao gradska koordinatorka radila sa mladima i lokalnim institucijama i učestvovala u organizovanju kulturnih i omladinskih inicijativa. To iskustvo kasnije se povezalo sa njenim radom u medicini, posebno kroz interesovanje za komunikaciju, poverenje, mentorstvo i odgovornost institucija prema zajednici.
Uz medicinu, Berina se bavi fotografijom i vizuelnim pripovedanjem. Još kao srednjoškolka osvajala je nagrade za kratki film, dok je 2026. njen fotografski rad izabran u završnu selekciju International Photography Awards. Fotografiju posmatra kao još jedan način beleženja ljudskih iskustava i okolnosti koje često ostaju neprimećene.
U svom radu nastoji da poveže medicinsko znanje sa širim društvenim kontekstom u kojem zdravlje nastaje i u kojem se zdravstvena zaštita pruža. Za nju dobra medicina ne podrazumeva samo stručnost, već i sposobnost slušanja, jasnog komuniciranja i očuvanja dostojanstva ljudi u trenucima kada su posebno ranjivi.