Arhiva
Ovde publikacija postaje arhiva: svaki objavljen tekst ostaje pretraživ, filtriran i urednički čitljiv.
Pretraži tekstove
Iz arhive izdvajamo
Dvadeset minuta ljudskosti
Šta se dogodi kada se nepoznati ljudi na dvadeset minuta prestanu gledati kao političke kategorije, profile i pripadnike „druge strane“ i jednostavno zaplešu zajedno? Jedan berlinski ulični performans otvara mnogo veće pitanje: koliko su nam za društvo potrebni prostori u kojima možemo da budemo zajedno bez rasprave, kupovine i neprijatelja.
Radili smo bolesni da bismo dočekali penziju. A onda tražimo eliksir mladosti
Godinama se dolazak na posao uprkos bolesti predstavlja kao odgovornost i požrtvovanost. Ali telo ne poznaje radni štaž, a penzija ne može da vrati zdravlje, energiju i godine koje smo potrošili čekajući da život počne kasnije.
Pronađeno: 4
Dvadeset minuta ljudskosti
Šta se dogodi kada se nepoznati ljudi na dvadeset minuta prestanu gledati kao političke kategorije, profile i pripadnike „druge strane“ i jednostavno zaplešu zajedno? Jedan berlinski ulični performans otvara mnogo veće pitanje: koliko su nam za društvo potrebni prostori u kojima možemo da budemo zajedno bez rasprave, kupovine i neprijatelja.
Radili smo bolesni da bismo dočekali penziju. A onda tražimo eliksir mladosti
Godinama se dolazak na posao uprkos bolesti predstavlja kao odgovornost i požrtvovanost. Ali telo ne poznaje radni štaž, a penzija ne može da vrati zdravlje, energiju i godine koje smo potrošili čekajući da život počne kasnije.
Beli mantil i „Životinjska farma“: Ko brine o onima koji brinu o nama?
Lekari svakodnevno pitaju druge kako su, dok sopstveni umor, bolest i emocionalno opterećenje često ostaju neizgovoreni. Kroz lično iskustvo i Orvelovog Boksera, tekst otvara pitanje koliko dugo požrtvovanost može da se predstavlja kao profesionalna vrlina pre nego što postane teret za čoveka u belom mantilu.
Ćuti, oduvek je tako bilo: kako je eksploatacija mladih lekara postala pravilo
Medicina se mladima i dalje prodaje kao poziv, dok sistem od njih očekuje da ćute, rade bez sigurnosti i čekaju dostojanstvo kao nagradu.