Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina
Zakon štiti jednakost, identitet, kulturu, obrazovanje, informisanje i upotrebu jezika nacionalnih manjina. Aktuelni tekst uključuje 11/2002, 1/2003, 72/2009, odluku Ustavnog suda 97/2013 i izmenu 47/2018.
Avangarda ne pruža pravno zastupanje. Materijali služe za informisanje i lakše razumevanje prava. Za konkretan pravni postupak obratite se advokatu, pravnoj službi ili nadležnoj instituciji.
Jednakost i manjinska prava
Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina povezuje zaštitu od diskriminacije sa očuvanjem jezika, kulture i identiteta. Uređuje individualna i kolektivna prava, uključujući manjinsku samoupravu u obrazovanju, kulturi, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika. Važeći tekst obuhvata Sl. list SRJ 11/2002, SCG 1/2003 (Ustavna povelja) i Sl. glasnik RS 72/2009 (drugi zakon), 97/2013 (odluka Ustavnog suda) i 47/2018. Početno federalno poreklo propisa ne znači da je prestao da važi u Srbiji.
Član 2 određuje nacionalnu manjinu kao grupu državljana Srbije sa dugotrajnom i čvrstom vezom sa teritorijom, posebnim jezičkim, kulturnim ili drugim obeležjima i težnjom da očuva zajednički identitet. Posebna manjinska prava zato ne treba automatski pripisivati svim stranim državljanima. Istovremeno, pravo na zaštitu od diskriminacije proverava se i prema opštem antidiskriminacionom zakonodavstvu.
Član 9 štiti izbor i upotrebu ličnog imena, uključujući ime deteta, i upis prema jeziku i pravopisu manjine u javne isprave i evidencije. To ne isključuje paralelan upis po srpskom pravopisu i pismu. Slobodna privatna i javna upotreba jezika razlikuje se od njegovog statusa u službenim postupcima, za koji su važni posebni zakoni i lokalni propisi.
Na primer, roditelj koji traži upis detetovog imena prema manjinskom pravopisu obraća se organu koji vodi odgovarajuću evidenciju. Zahtev za nastavu na manjinskom jeziku razmatra se u obrazovnom sistemu prema posebnim uslovima; ovaj zakon sam ne garantuje otvaranje svakog traženog odeljenja. Nacionalni savet ima samoupravnu ulogu u određenim oblastima, a nije teritorijalna vlast.
Ako je problem nepovoljno postupanje zbog nacionalne pripadnosti, relevantni su Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i sudska zaštita. Ako organ odbije konkretan upis ili obrazovni zahtev, ispituju se i pravni lekovi tog postupka. Posebne zakonite mere za stvarnu jednakost ne predstavljaju same po sebi nedopuštenu diskriminaciju.
Informativno objašnjenje; prevodi su urednički, ne službeni. Za konkretno manjinsko pravo proverite poseban zakon, nadležni organ i važeći lokalni režim.
Čemu ovo služi?
Pomaže da povežete zaštitu identiteta sa konkretnim manjinskim pravom.
Ko može da koristi?
Pripadnici zakonski definisanih manjina, nacionalni saveti i nadležni organi.
Kada se koristi?
Kod jezika, kulture, školovanja ili nepovoljnog nacionalno zasnovanog postupanja.