Uroš je programer po obrazovanju i profesiji, ali je značajan deo svog javnog rada usmerio ka ljudskim pravima, demokratiji i društvenom angažmanu. Diplomirao je i završio master studije računarskih nauka na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu, sa visokim prosekom, a tokom stručnog boravka na Univerzitetu u Haenu bavio se primenom veštačke inteligencije u prepoznavanju lažnih vesti. Tokom studija bio je višestruki stipendista Fonda za mlade talente i nalazio se među najbolje rangiranim studentima svoje generacije.
Njegovo interesovanje za tehnologiju vremenom se povezalo sa pitanjima demokratije, izbornih procesa, građanskih prava i odgovornosti u digitalnom prostoru. Bio je obučen i angažovan kao kontrolor izbornog procesa na parlamentarnim izborima u Srbiji, a kroz istraživački i aktivistički rad bavio se političkom participacijom, dezinformacijama, govorom mržnje, pravima marginalizovanih zajednica, održivim razvojem, LGBTQ pravima, tranzicionom pravdom i mentalnim zdravljem.
Novinarstvom i dokumentarnim radom bavi se kroz formate koji kombinuju lično iskustvo, terenski rad i društvenu kritiku. Završio je novinarsku praksu u Deutsche Welleu u okviru programa The Peace Broadcasters, gde je njegov tekst osvojio prvo mesto. Razvija i sopstveni dokumentarni i video format „Sloboda ili Ništa“, kroz koji istražuje društvene i političke teme. Kao producent radio je na dokumentarcima „The Story of the Walls“ i „Ako imaš gazdu – treba ti sindikat“, a učestvovao je i u stvaranju kratkog filma o Couchsurfingu i solidarnosti među ljudima.
Poseban deo njegovog angažmana vezan je za antifašizam i suprotstavljanje govoru mržnje. Nakon ličnog iskustva nasilja motivisanog njegovim stavovima, nastavio je da se bavi istraživanjem govora mržnje u javnom prostoru i inicijativama usmerenim na uklanjanje poruka mržnje i jačanje društvene kohezije. Učestvovao je u projektima Youth Initiative for Human Rights posvećenim suočavanju sa prošlošću, pomirenju i regionalnoj saradnji, uključujući programe i događaje u Tuzli, na Kozari, u Skoplju, Beogradu i Prištini.
Njegov rad obuhvata i omladinsku politiku, kulturu i neformalno obrazovanje. Bio je deo kustoskog tima izložbe „Fake Banksy – The Real Message“, učestvovao u njenom međunarodnom razvoju i sarađivao sa brojnim organizacijama civilnog društva. Prošao je obuke iz omladinskog rada, upravljanja projektima, pisanja grantova, nenasilne komunikacije i transformacije konflikata.
Istovremeno je programski direktor organizacije NOVA SPONA – Centar za društvene inicijative. Njegov rad polazi od ideje da tehnologija sama po sebi nije ni progresivna ni demokratska, već da njena društvena vrednost zavisi od toga ko je kontroliše, kako se koristi i da li doprinosi slobodi, jednakosti i odgovornosti.